Postojao je trenutak u nedavnoj istoriji kada se činilo da je svijetu ponestalo jednokratnih maski za lice, koje se ponekad nazivaju hirurškim maskama. Koliko god ove maske bile korisne, one su istovremeno i prilično opasne za našu životnu sredinu – iako većina ljudi smatra da su napravljene od biorazgradivog materijala istina je ipak malo drugačija.
Naime, hirurške maske su izrađene od određene vrste plastike i ne mogu se reciklirati s obzirom da se koriste u određene medicinske svrhe. Jasno je šta to znači: ove maske su zapravo opasni zagađivači, bez obzira na to da li su spaljene ili bačene u prirodu (naročito vodu). S obzirom na količinu maski za jednokratnu upotrebu koje se redovno proizvode i bacaju, to može lako izazvati veliki ekološki problem.
Ono što pogoršava situaciju je to što je vrlo malo ljudi svjesno ove situacije, a kamoli štetnog potencijala ovih maski. Ima li boljeg načina da im se skrene pažnja, nego stavljanjem ovog broja u perspektivu na prilično šokantan način? To je ono što COUCH-19 radi na način koji je istovremeno značajan ali i koristan.
Stotine korišćenih maski se sakupljaju i zatim dezinfikuju uz pomoć ozona pre nego što budu postavljene u vreću napravljenu od kristalnog PVC-a koji se može reciklirati. Svaki puf je modularan tako da se može kombinovati sa drugima da bi se formirao kauč po sopstvenim specifikacijama. Pufovi su nepravilnog oblika da daju privid maski zamrznutih u vremenu a dizajn nalik ledenom brdu treba da bude referenca na globalno zagrevanje.
Kao kauč, COUCH-19 izgleda i zanimljivo, ali i pomalo uznemirujuće, što je dio poruke. Iako nema sumnje da može funkcionisati kao komad namještaja, njegov izgled je dovoljno specifičan da nas natjera na razmišljanje, odnosno primora da se suočimo sa stvarnošću koju te maske prenose.
