Hana Hadžiavagić Tabaković dobro je poznato TV lice u regionu, a za sebe kaže da je takođe influenser i kozmopolita. Prepoznatljiva po svojoj harizmi i pozitivnoj energiji, odnedavno se bavi i marketingom u kojem se, kako kaže, odlično snašla.
U intervjuu za Dom Info govori o svom braku, poslu i uspjehu, kao i uticaju koji ima na društvenim mrežama.
Rođena ste Sarajka sa adresom u Zagrebu, kako poredite život u ta dva grada?
Ne može se porediti život u Zagrebu i Sarajevu. Sarajevo je vrlo opušteno, vlada domaća atmosfera za razliku od Zagreba. Međutim, nikad se ne bih vratila. Opet, nikad ne reci nikad,naravno.
Definitivno volim život u Zagrebu, ritam, uređenost i čistoću koju grad ima, način na koji ljudi žive u tom gradu. Zagreb je mali Beč i zato ga volim, tu sam već deset godina i mogu slobodno reći da je to moj dom.
Bosanski mentalitet i naša opuštenost su nešto što mi najviše nedostaje iz Sarajeva. Ja uvijek kažem da je razlika između Sarajeva i Zagreba to što Sarajevo ima dušu a Zagreb ima mog muža. Pokušavam da se družim sa ljudima koji imaju smisla za humor i koji su opušteni pa mi bude lakše.
Prije šest godina stali ste na “ludi kamen” sa suprugom Tarikom Tabakovićem. Kako biste opisali godine u braku i da li vas je on promijenio?
Moram priznati da nije. Moj suprug je jako liberalan čovjek u smislu da jedno drugom jako vjerujemo. Moj posao je takav da dosta putujem i radim, tako da brak bez povjerenja nema smisla. Mogu samo reći da su me godine uozbiljile, tako da je brak uticao na to da budem sretna i ispunjena žena.
Zahvaljujući mom Tariku ja sam danas ono što jesam. Svaka moja fotografija koju stavim na društvenu mrežu, status i tekst koji napišem je zapravo odličje onoga kako živimo. Ja sam stvarno jedna sretna, zadovoljna i uspješna žena, kako privatno tako i poslovno i moram priznati da je moj sretan brak i divan muž kojeg imam pridonijeo tome da budem i poslovno uspješna.
Da li je u planu proširenje porodice?
Planiramo to od prve godine, ali jako puno radimo. Tarik ima dva posla, da ne kažem koliko ja poslovih obaveza imam. Osim što radim na televiziji imam svoju firmu koja se bavi društvenim mrežama, tako da uopšte ne znam kako bih pronašla vremena za dijete.
Želim da budem požrtvovana majka, tako da kad se odlučim na taj korak da imam dijete želim da imam toliko novaca sa strane da ne moram da radim par godina i da se mogu posvetiti djetetu. Ne želim da mi dijete čuvaju dadilje i da ne znam kad mu je narastao prvi zub ili šta je prva riječ koju je rekao.
Imate veliki broj pratilaca na društevim mrežama, posebno na Instagramu gdje vas prati više od 220 hiljada ljudi. Koje su po vama pozitivne i negativne strane društvenih mreža?
Pozitivne strane su te što imam jako puno ljudi s kojima komuniciram svaki dan, između ostalih i teško bolesne žene. Kada moja fotografija ili tekst njima daje snagu ja sam najsretnija žena na svijetu. Ako stavim sliku da sam dala krv, ne stavim je zbog toga da bih se pohvalila već zato što će najmanje deset mladih ljudi sutra otići dati krv.To je moje zadovoljstvo.
Negativnih komentara ima jako malo i to su obično oni profili bez slike, na to se ne obazirem. U medijima sam petnaestak godina, tako da sam navikla da živim s tim. Znate kako kažu – bolje da me se boje nego da me vole, duže će trajati.
Osim što ste poznato TV lice, za sebe kažete da ste i influenser…
Šta znači influenser? To je neko ko utiče, nameće modne ili bilo kakve trendove. Ja namećem trendove da budemo bolji ljudi. Trudim se da nametnem neke normalne vrijednosti, da žena shvati da nije sve u fizičkom izgledu, on je najmanje bitan, važna je duša koju nosimo sa sobom.
Naše malo je nekome puno. Ne stavljam svoje humanitarne akcije, niti me to zanima, niti sam neko ko bi se time pohvalio. Znam koliko pomažem ljudima i koliko imam iskrenih ljudi koji su zahvalni i koji me vole. Prvenstveno mi instagram služi za takve stvari, kad ujutro pročitam poruke koje mi ljudi šalju to je moja snaga za taj dan.
Prije desetak godina bili ste učesnik rijalitija Farma. Kako sada gledate na to iskustvo i da li biste ponovo bili dio nekog rijalitija?
Bih, zato što su me sva ta moja iskustva dovela do ovog gdje sam sada. Da nisam ušla na Farmu ne bih radila četiri i po godine na Novoj TV i usavršila zanat na najboljoj televiziji u regionu. Da nisam došla raditi u Zagreb ne bih upoznala Tarika, a da njega nisam upoznala ne bih ostala u tom gradu. Dakle, sve vuče jedno drugo.
Sigurna sam da dragi bog za svakog od nas, ili sudbina ako ne vjerujemo u boga, ima samo jednu životnu šansu. Do tebe je da li ćeš je prepoznati, i što je najvažnije, da li ćeš je iskoristiti. I to je to. Životna šansa može biti da ti neko ponudi da u nekom restoranu pereš suđe, to su male stvari. Mogla sam da ne uđem u rijaliti i vjerujem da bi moj život sad bio sasvim drugačiji.
Nedavno ste uplovili i u marketinške vode, kako se snalazite u tom poslu?
Jako dobro. U svakom se poslu jako dobro snalazim jer sam sposobna i talentovana za mnoge stvari. Da bi bio dobar konobar moraš imati inteligenciju, da vidiš kakvi su ti gosti došli, da li su stranci ili domaći, šta vole da jedu, kako bi se prema njima mogao ponašati, da li ispričati dobar vic ili ne.
Tako da, sve vam je stvar inteligencije i sposobnosti, za svaki posao. Mnogi ljudi su iskompleksirani što rade posao koji ne vole i misle da su stvoreni za nešto bolje. Nema veze, dokažite se u tom poslu da ste najbolji. Radite stvari koje vas ispunjavaju u tom momentu, dokažite da nešto možete i onda će vam se otvarati novi poslovne mogućnosti. Ni ja nisam bila dobar novinar na početku ali sve je stvar prakse u životu i toga šta želite i koliko želite postići.
Svakog poštujem i cijenim, ali ako neka žena od 22 godine koja radi trenutačno na kasi ili u fast fudu misli da je to njen domet, to je do nje. Ja sam znala da mogu puno više i evo danas sam otvorila svoju firmu u Zagrebu koja se bavi marketingom i društvenim mrežama. Vjerujem da ljudi mogu napredovati, da posla ima, samo ljudi neće da rade. Lakše je sa 30 godina i završenim fakultetom sjediti u kući i tražiti od roditelja 10 maraka za kafu. Meni to nije život.
Nedavno ste rekli da razmišljate o ulasku o politiku. Kakva bi Hana bila političarka i šta bi prvo promijenila?
Ta moja izjava je potaknuta fotografijom koju sam radila za jedan modni brend u Sarajevu, tako da sam se slikala ispred Parlamenta. Kad sam gledala tu fotografiju pomislila sam da bi bilo dobro da možda uđem u politiku.
Prije svega ja sam jedno pravo gradsko dijete, rođena sam na Obali Kulina bana, išla sam u Prvu gimnaziju, fakultet mi je bio odmah preko puta. Moji su već jako dugo bili u politici, moj pradjed je stvarao hrvatsku državu, tako da jako dobro poznajem politiku i onako da kažem, genetski imam taj kod da bih sigurno nešto dobro mogla da napravim.
Pojedincu je teško nešto napraviti s obzirom da je jako puno onih koji su došli sa zemljanih podova, kojima je politika donijela samo novac i karijere i kojih ništa drugo ne interesuje. Ne zanima ih narod.
S druge strane, mene narod jako zanima. Za početak bih smijenila sve političare koji su trenutno u vrhu, nigdje ne bi imali pravo da se zaposle osim da u fabrikama rade teške fizičke poslove. Dvadeset i pet godina nakon Drugog svjetskog rata se pričalo o Bitlsima, pričalo se o nekim lijepim stvarima, mi još uvijek pričamo o ratu i još uvijek jedni druge huškamo a njima to donosi novac.
Da nema huškača i nacionalizma kod nas, živjeli bismo fantastično. Zavadi pa vladaj, uvijek bilo!
Na Instagramu reklamirate mnoge modne brendove i pratioci mogu da vas svakodnevno vide u različitim modnim kreacijama? Kako biste opisali vaš stil oblačenja i šta najviše volite da nosite?
Nosim ono što stavljam na instagram, nikad ne bih obukla i izreklamirala ako to nisam ja. Jako volim haljine i visoke pete. Haljine su po meni najljepši ženski modni dodatak, jer haljina je komad, u haljini si obučen od glave do pete.
Naravno, trebaš da znaš da je izneseš, u njoj se moraš osjećati u trenerci i jedino tad će ti dobro stajati. Nije stvar dobrog tijela, stvar je u tome kako nosiš tu haljinu, samouvjerenost kad izađeš van svoja četiri zida. To je moda. Ja mogu obući na sebe vreću za smeće i u njoj ću izgledati dobro jer sam samouvjerena u životu generalno.
Vaš zarazni osmijeh i harizma su prepoznatljivi, odakle crpite pozitivnu energiju i optimizam?
Iz života, ljudi oko mene, supruga, mame, brata, sestre, psa. Jako volim ljude i život, druženje, derneke, putovanja. Mislim da treba živjeti život do daske i da ne treba misliti šta će biti sutra. Ja sam tip osobe koji uvijek misli da je časa do pola puna a ne prazna.
To se tako rodiš, valjda. I kad se nešto loše desi, ja uvijek gledam dobre stvari u tome. Kad mi je otac umro prije nekoliko mjeseci, u toj groznoj situaciji sam pomislila da sad imam pravog anđela čuvara na nebu, da me gleda i prati. Strašno sam duhovni tip i vjerujem u takve stvari.
Ističete da skromnost nije vrlina….
Ne treba biti skroman zato što ako smo skromni zataškavamo svoje vrline i ono u čemu smo jako dobri. Treba to istaći. Ako mislim da sam dobar novinar, dobar čovjek, zašto biti skroman? Zašto ne govoriti o tome i puštati da drugi zaključe. Drugi će zaključiti kad im ja to nametnem. Na kraju ti skromni ne naprave ništa.
Kao uspješna mlada žena, šta biste poručili mladima?
Nikad se nemojte udati zbog novaca. Ja kad sam se udala za Tarika zarađivala sam puno više od njega. Danas on mnogo zarađuje, ja to prije sedam godina nisam mogla znati. Udala sam se iz ljubavi i najsretnija sam žena na svijetu što živim sa čovjekom kojeg volim i što znam da je to prava istinska ljubav.
Vjerujte u sebe i svoje mogućnosti, radite na sebi i školujte se. Ako vam ne ide škola, ide hobi. Šminkajte, budite najbolji šminker, nemojte biti priučen šminker, radite i štedite novac pa otiđite na najbolji kurs. Nek vam bude vodilja što je i meni u životu – kakve su vam misli takav vam je život!